Glavni zadatak likvidacionog upravnika je da isplati poverioce, odnosno da društvo dovede u situaciju u kom nema više neizmirenih obaveza.
Nakon isplate poverilaca likvidacioni upravnik treba da sastavi:

• završni likvidacioni bilans (poput početnog likvidacionog bilansa, i ovaj bilans sačinjava lice koje vodi poslovne knjige a dostavljanje Agenciji za privredne registre se sprovodi na isti način kako je opisano
• izveštaj o sprovedenoj likvidaciji (prikazani tok likvidacije, šta je likvidacioni upravnik preduzeo i utvrdio i da su se stekli uslovi za okončanje likvidacije)
• pisanu izjavu:
  • da je uputio obaveštenje svim poznatim poveriocima
  • da je društvo u potpunosti izmirilo sve obaveze po osnovu prijavljenih potraživanja i potraživanja koja se u smislu zakona smatraju prijavljenim
  • da se protiv društva ne vode drugi postupci
• predlog odluke o raspodeli likvidacionog ostatka društva (ne postoji obaveza da se sva imovina unovčava, podela može da se realizuje i uz zasnivanje susvojine ili na drugi podoban način u konkretnom slučaju)

Skrećemo ti pažnju da nakon usvajanja završnog likvidacionog bilansa, društvo ne sme da imati dugove ni potraživanja. S obzirom da se neke usluge i dalje vrše (struja, voda i slično), treba da imaš u vidu da će se možda pojaviti novi računi. Stoga bi članovi društva morali da obezbede ispunjenje ovih obaveza na drugi način, najverovatnije o sopstvenom trošku.
Ukoliko društvo ne sastavi navedene dokumente nakon isplate poverilaca, društvo može biti kažnjeno za privredni prestup novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara a odgovorno lice u društvu novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.