Ovim ugovorom se ne zasniva radni odnos. Samim tim, lica angažovana po ovom osnovu ne ostvaruju prava po osnovu rada, kao što je pravo na godišnji odmor ili bolovanje, niti je njihov rad definisan kroz radno vreme i časove rada na nedeljnom nivou.

Ugovor o delu se može zaključiti sa već zaposlenim ili nezaposlenim licem, pa čak i sa licem koje ima status penzionera. U slučaju da ste već zaposleni kod drugog lica i želite da zaključite ugovor o delu sa drugim licem, proverite da li je to u suprotnosti sa obavezama koje imate prema poslodavcu u smislu zabrane konkurencije.

Ugovor o delu se ne može zaključiti u cilju obavljanja poslova koji predstavljaju pretežnu delatnost poslodavca. Dakle, programer može biti angažovan od strane privrednog subjekta koji posluje u drugom sektoru (npr. sektoru maloprodaje) da napravi web sajt ili tehničko rešenje za online prodavnicu, ali ne i od privrednog subjekta kome je kompjutersko programiranje pretežna delatnost. Slično kao u slučaju ugovora o radu na određeno vreme koji se zaključuje za ispunjenje potreba poslodavca za radom koje izlaze iz okvira njegovih uobičajenih potreba, i u slučaju ugovora o delu, predmet ugovora treba da bude izvršenje aktivnosti koje nisu deo redovne delatnosti poslodavca i koje nisu uključene u poslove koji su određeni sistematizacijom i organizacijom radnih mesta (pod uslovom da poslodavac ima donet pravilnik po tom osnovu).

Ugovorne strane u ugovoru o delu su naručilac i izvršilac, pri čemu ugovorom treba da bude definisano koje će tačno poslove obaviti izvršilac, visina naknade za rad izvršioca, naknade troškova (koja može da obuhvati iznos poreza koji izvršilac plaća po osnovu prihoda od ovog ugovora). S obzirom na to da u pitanju nije radni odnos, vreme rada, odmori i odsustva nisu predmet ovog ugovora, iako je uobičajeno da se njime ugovori rok do kog izvršilac treba da obavi ugovoreni posao za naručioca.

Porez na zaradu na osnovu ovog ugovora plaća se u iznosu od 20% na oporezivi prihod (bruto prihod umanjen za 20%). Ovaj porez plaća naručilac, u ime i za račun izvršioca (naručilac je „poreski platac“).

Ukoliko je izvršilac zdravstveno osiguran, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje se plaćaju u iznosu od 25% za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje na istu osnovicu na koju se plaća ostali prihod. Ukoliko nije, uz doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje plaća se i doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3%. Kao i u slučaju poreza, obveznik uplate doprinosa je naručilac.