Kada zaključiš ugovor o radu sa programerom, on postaje zaposleni u tvojoj IT firmi, a ti njegov poslodavac.
Poseban pravni režim predviđen je ako je računarski program nastao u radnom odnosu. Za to je bitno utvrditi:

• Da li je računarski program nastao tokom trajanja radnog odnosa ili po njegovom prestanku? Ukoliko je radni odnos prestao – ne smatra se da je u pitanju autorsko delo stvoreno u radnom odnosu
• Da li je računarski program nastao tako što je zaposleni izvršavao svoje radne obaveze? Radne obaveze zaposlenog utvrđuju se ugovorom o radu i nalozima od strane poslodavca

Ukoliko su odgovori na oba pitanja potvrdni, smatra se da je računarski program stvoren u radnom odnosu, i tada autorska prava ima poslodavac.
Iako zakon to izričito ne pominje, još jedan od svakako bitnih elemenata koji određuju autorsko delo stvoreno u radnom odnosu je i okolnost da je poslodavac obezbedio zaposlenom pristup određenoj opremi, prostorijama, bazama podataka i drugim sredstvima, ili mu je obezbedio sticanje posebnih znanja koja su zaposlenom neophodna da bi izvršavao svoje radne obaveze i kreirao računarske programe.

Drugim rečima, ako zaposliš programera u svojoj IT firmi, za tebe je najpovoljnije da ugovoriš važenje gore pomenutog opšteg pravila, tj. da stičeš isključiva imovinska prava na svakom računarskom programu koji stvori tvoj zaposleni.
Često se dešava da zaposleni u svoje slobodno vreme, korišćenjem resursa i opreme poslodavca stvori računarski program, a pod programom se podrazumeva i IP tehnologija u vlasništvu poslodavca. Tada se može postaviti pitanje kome pripada takav računarski program. Ako se sa zaposlenim ne može postići sporazum, problem može rešiti jedino sud koji će oceniti dokaze u prilog jedne i druge strane, te doneti odluku.
Da bi se u što većoj meri umanjio rizik od ovakvih neželjenih situacija, dobro je ugovorom o radu definisati u kojim slučajevima će se smatrati da je zaposleni stvorio računarski program koji bi trebalo da pripadne poslodavcu. Na taj način će i zaposlenom biti jasna granica između autorskog dela stvorenog u radnom odnosu i autorskog dela čiji vlasnik može biti isključivo zaposleni.

Važno je znati da imovinska prava koja si kao poslodavac stekao od svog zaposlenog možeš u celini preneti na drugog (klijenta) samo uz dozvolu autora, tj. zaposlenog. Budući da ne postoji mogućnost da zaposleni kao autor unapred odobri prenos prava na svim budućim autorskim delima, najbolje je da angažuješ pravnog savetnika koji će ti pomoći da u ugovore o radu sa zaposlenima implementiraš efikasan mehanizam u skladu sa kojim će zaposleni biti u obavezi da, tokom trajanja radnog odnosa i u odnosu na autorska dela nastala u vezi sa radnim odnosom, odobri prenos prava na treće lice – u svakom pojedinačnom slučaju kada je to neophodno. Takav mehanizam bi trebalo da predvidi i primenu određenih konsekvenci u slučaju da zaposleni neopravdano odbije da izvrši svoju radnu obavezu davanja saglasnosti, što bi mogao biti i otkaz ugovora o radu.
Ne manje važno je i da ugovorom sa zaposlenim programerom obezbediš saglasnost za one vrste izmena računarskog programa koje povređuju integritet dela (o tome smo pisali u delu koji se odnosi na lična ovlašćenja autora). Ovde se radi o izmenama ili preradi računarskog programa u značajnom obimu.
Ista prava koja ti imaš na programu, a koja podrazumevaju i određene izmene programa, ima i svaki drugi zakoniti imalac softvera:

• pravo na prilagođavanje, prevođenje, aranžiranje i druge izmene, pod uslovom da te izmene ne menjaju suštinu programa
• ispitivanje rada programa i
• dekompiliranje programa ukoliko je to potrebno da bi program bio operativan i u radu sa drugim programima

Zaposleni programer po zakonu ima i pravo na posebnu naknadu, ali opet samo ako je to predviđeno ugovorom, što znači da nećeš postupiti protivno zakonu ako ugovoriš da programer nema pravo na posebnu naknadu od ekonomskog iskorišćavanja računarskog programa.
Prilikom korišćenja računarskog programa stvorenog u radnom odnosu dužan si da navedeš ime, pseudonim ili znak autora.