Kada je reč o zaštiti poverljivih podataka čuvanjem poslovne tajne, treba da razlikuješ nekoliko situacija – kada si ti u ulozi poslodavca i nekom otkrivaš poslovnu tajnu, kada poslovnu tajnu otkrivaš svom potencijalnom poslovnom partneru, kada se poslovna tajna odnosi na predmet prava intelektualne svojine ili se radi o ideji koja nije zaštićena na drugi način osim ugovora o poverljivosti i kada tebi kao pružaocu nekih usluga nalogodavac otkriva informacije koje predstavljaju poslovne tajne u vezi sa njegovim poslovanjem. Često se dešava da i jedna i druga strana otkrivaju poslovne tajne, u kom slučaju se regulišu njihove međusobne obaveze čuvanja poslovne tajne druge strane. Ipak, u slučaju kada te angažuje neka kompanija iz inostranstva, verovatno ćeš samo ti biti obavezan da čuvaš poslovnu tajnu tvog nalogodavca.

Zaštita računarskog programa ugovorom o poverljivosti jedan je od veoma efikasnih i korisnih dodatnih načina zaštite.

Imajući u vidu da se u IT industriji rukuje izuzetno komercijalno vrednim podacima i informacijama, ugovaranje klauzula o poverljivosti u ugovorima o radu sa zaposlenima i ugovorima o narudžbini računarskog programa se podrazumeva. Ipak, poželjno je da se obaveze po ovom osnovu regulišu i u posebnom ugovoru koji se zaključuje kako sa zaposlenima, tako i sa eksterno angažovanim programerom uz ugovor o radu, odnosno ugovor o narudžbini računarskog programa.

Ugovori o poverljivosti mogu biti jednostrani ili dvostrani.

Jednostrani ugovori o poverljivosti primereni su u situacijama kada samo jedna strana otkriva drugoj strani poverljive podatke, dok se u situacijama kada obe strane razmenjuju svoje poverljive podatke zaključuju dvostrani ugovori o poverljivosti.

Da bi regulisao obaveze zaposlenih, odnosno eksterno angažovanih programera možeš da zaključiš jednostrani ugovor o poverljivosti, koji će te zaštiti od neovlašćenog korišćenja tvojih poverljivih podataka I informacija.

Da bi obezbedio optimalnu zaštitu putem ugovora o poverljivosti ili unošenjem klauzula o poverljivosti u ugovor o radu, odnosno ugovor o narudžbini računarskog programa treba da vodiš računa i o sledećem:

• definiši poverljive podatke, tj. šta će sve biti smatrano kao poverljiv podatak (kategoriši poverljive podatke)
• odredi način na koji se saopštavaju poverljivi podaci (usmeno, pismeno, i-mejlom, posredstvom drugih nosača informacija, itd.)
• definiši neovlašćenu upotrebu poverljivih podataka
• utvrdi kako se pravilno rukuje poverljivim podacima
• predvidi kako se poverljivi podaci vraćaju vlasniku i kako primalac poverljivih podataka dokazuje da je uredno vratio ili uništio sve poverljive podatke, uključujući i kopije tih podataka
• definiši trajanje obaveze čuvanja poverljivosti, vodeći računa da to svakako ne bi trebalo da bude trajnog karaktera za sve kategorije poverljivih podataka.
• predvidi sankcije za kršenje obaveza poverljivosti, kao što je ugovorna kazna koju ćeš naplatiti od druge strane u slučaju da povredi obavezu čuvanja poverljivosti
• definiši situacije kada se ne smatra da je druga strana neovlašćeno koristila ili otkrivala poverljive podatke (u praksi, to može biti situacija kada je druga strana dužna da ih otkrije u skladu sa zakonom ili po naredbi nadležnog državnog organa)

Brojni modeli ugovora o poverljivosti dostupni su ti na internetu i možeš ih koristiti, ali uz određena prilagođavanja konkretnim potrebama tvog biznisa. Preporuka je da uvek konsultuješ pravnog savetnika koji će ti pomoći da na najbolji način formulišeš zaštitu poslovne tajne.