Društvo sa ograničenom odgovornošću prestaje da postoji brisanjem iz registra pri Agenciji za privredne registre. U nastavku možeš da saznaš više o prestanku poslovanja na osnovu:

• sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije
• sprovedenog postupka stečaja.

Glavna razlika između postupka likvidacije i stečaja je što likvidacioni postupak pokrećeš kada imaš dovoljno sredstava za namirenje svih obaveza, ali ipak želiš da prekineš s poslovanjem. Ovaj postupak se pokreće odlukom osnivača društva ili od strane Agencije za privredne registre kada postoje razlozi za pokretanje prinudne likvidacije . S druge strane, ukoliko nisi u mogućnosti da izmiruješ svoje obaveze u toj meri da su nastali neki od zakonom propisanih stečajnih razloga , možeš podneti nadležnom sudu predlog za pokretanje stečajnog postupka društva. Osim samog društva, predlog za pokretanje stečajnog postupka može da podnese i neki od poverilaca ili likvidacioni upravnik (ako se na primer, u toku postupka likvidacije ispostavi da nema dovoljno sredstava za namirenje svih obaveza). Oba postupka, i postupak likvidacije i stečajni postupak traju duži vremenski period budući da se moraju doneti određene odluke, namiriti poverioci i obavestiti nadležni organi u zakonom predviđenim rokovima. Za razliku od stečajnog postupka, činjenica da je pokrenut postupak likvidacije protiv društva, ne dovodi do prekida ili obustave izvršenja, parničnih ili drugih sudskih ili vansudskih postupaka. Međutim, ne možeš da okončaš likvidaciju pre pravnosnažnog okončanja svih postupaka koji za pravnu posledicu mogu imati bilo kakvu obavezu društva i izmirenja svih tih obaveza.