Likvidacija počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije kod Agencije za privredne registre. Da bi izvršio registraciju, potrebno je da Agenciji za privredne registre podneseš sledeća dokumenta⁶ :

• registracionu prijavu za promenu podataka društva i odgovarajuće dodatke koji se odnosi na pokretanje postupka likvidacije i objavljivanje i registraciju, a koji su javno dostupni na internet stranici Agencije za privredne registre
• primerak potpisane odluke o likvidaciji
• dokaz o uplati naknade za promene podataka u iznosu od 2.800,00 dinara, kao i naknade za registraciju odluke o likvidaciji i objavljivanje oglasa o pokretanju likvidacije 1.000,00 dinara

Kada odluka o likvidaciji bude registrovana, uz poslovno ime društva u postupku likvidacije dodaće se automatski i oznaka “u likvidaciji”.

Od izuzetne je važnosti da znaš da se za vreme likvidacije ne isplaćuje učešće u dobiti, dividende niti se imovina društva raspodeljuje članovima društva pre isplate svih potraživanja poverilaca. U suprotnom postoji rizik da će društvo biti kažnjeno za privredni prestup novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara a odgovorno lice u društvu novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara. S druge strane, društvo može da vrši isplatu članovima po nekom drugom osnovu.

Primer: Društvo ima dva člana. Član A je zaposlen u društvu a član B je, kao zakupodavac, zaključio sa društvom ugovor o zakupu. Društvo ne sme članovima da isplati dividende ali može da isplati zaradu odnosno da ispunjava svoje obaveze iz ugovora o zakupu.

⁶ Sva strana dokumenta (dokumenti dobijeni iz registara van Srbije, korporativne odluke stranih pravnih lica ili dokumenti koji su uglavnom potpisani u stranoj zemlji) koji se dostavljaju Agenciji za privredne registre potrebno je overiti kod notara i/ ili legalizovati. U zavisnosti od zemlje porekla dokumenta, legalizacija podrazumeva ili: i) dodatnu overu isprave od strane nadležnih državnih organa u zemlji porekla dokumenta; ili ii) overa dokumenta sa apostilom, ako je država potpisnica Haške konvencije o upotrebi apostila od 5.oktobra 1961. godine. Izuzetno, legalizacija nije potrebna ako postoji bilateralni sporazum između Republike Srbije i takve države. Takođe, sva dokumenta na stranom jeziku moraju biti prevedena na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača.